Квалитет воде
Потрошња воде
Производња воде
Извориште и водоводна мрежа
Историјат
Приликом изградње градског водовода водило се рачуна да издашност изворишта буде таква да може перспективно да реши потребе за водом. Осим тога веома битни били су и резултати хемијске и бактериолошке анализе воде ,,Шетоњског врела“. На основу испитивања, вода ,,Шетоњског врела“ је добра за снабдевање градске водоводне мреже.
Вода ,,Шетоњског врела“ има температуру која се креће од 10-12°Ц. Она спада у средње тврде воде, бистра је, без укуса и мириса. Сви испитани параметри су у оквиру максимално дозвољених вредности.
Међутим, проблем се јавља после већих падавина или наглог топљења снега, када се извориште замути. Тада мутноћа превазилази максималну дозвољену вредност, док су сви остали параметри и даље у границама дозвољених вредности. У тим случајевима вода није за пиће, па се јавља проблем снабдевања становништва пијаћом водом.
Испитивања исправности воде обавља Завод за јавно здравље – Пожаревац, три пута месечно, а у случајевима када се вода замути и чешће.
Резултати испитивања пречишћене воде за пиће показују следеће стање:
1. Физичко-хемијско испитивање – сви параметри показују да испитивани узорак пречишћене воде за пиће има вредности параметара које су у границама максимално дозвољене количине (видети прилог)
2. Микробиолошко испитивање – испитивани узорак не показује присуство бактерија у узорку (видети прилог)
3. Радиолошко испитивање . узорак пречишћене воде за пиће нема повећану вредност алфа и бета зрачења (видети прилог)
Са аспекта анализираних физичко-хемијских и микробиолошких параметра може се закључити да сирова вода у току већег дела године поседује високе квалитативне карактеристике, (годишње у просеку око 90% времена).
До нарушавања квалитета воде за пиће долази повремено и то у време интензивнијих падавина и топљења снега. Тада се један број анализираних параметара појављује у концентрацијама које су веће него што је то дозвољено Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Прекорачења изнад Правилником дозвољених вредности регистрована су у таквим случајевима за следеће параметре: мутноћа, колиформне бактерије, колиформне бактерије фекалног порекла и аеробне мезофилне бактерије.
Генерално се може констатовати да је сирова подземна вода без боје (<50 Рт – Цо скале), без укуса и мириса, умерено хладна (10-12°Ц) и поседује веома слабу минерализацију (225-324 мг/л), односно низак садржај ањона и катјона, што је одраз геолошке карактеристике терена са којим је вода у контакту.
Сирова вода показује низак до умерен ниво електричне проводљивости ( у просеку око 500 μС /цм), што је у сагласности са нивоом њене минерализације.
Садржај хлорида, нитрита и нитрата је вишеструко мањи од максимално дозвољених концентрација ових параметра у води за пиће, и креће се респективно: за хлориде ≈ 5,2 мг/л, за нитрите < 0,005 мг/л и за нитрате ≈ 9 мг/л. Концентрације бикарбоната су такође ниске, у просеку око 222 мг/л.
Концентрације катјона су испод максимално дозвољених вредности. Опсег вредности за калцијум је у границама од 64,12 до 100,20 мг/л, за магнезијум од 2,55 до 22,86 мг/л, а збирно јони натријума и калијума од 4,37 до 13,57 мг/л.
Вредност РН је релативно стабилан и креће се у опсегу од од 7,25 до 7,40 што је у границама препорученог опсега у води за пиће.
У сировој води веома је низак садржај органског загађења природног порекла, што се манифестује кроз низак утрошак калијумперманганата (КмнО4)- у просеку око 1,5 до 2,5 мг/л.
Садржај амонијум јона у свим анализираним узорцима је испод вредности максимално дозвољене концентрације у води за пиће ( до 1 НТУ). Анализе су показале да су у време киша слабијег интензитета забележена повремена замућења са вредношћу до 5 НТУ.
Узорци хлорисане воде за анализу узети су са карактеристичних мерних пунктова у градској мрежи. Анализа је обухватила идентичне параметре који су анализирани и у сировој води, укључујући и анализе на садржај резидуалног хлора. На основу резултата извршених испитивања може се констатовати да је у свим анализираним узорцима садржај резидуалног хлора био у опсегу дозвољених вредности у води за пиће. Исто се може констатовати и за све остале анализиране физичко-хемијске и микробиолошке параметре.
На основу свих узетих констатација, а имајући у виду локалитет врела и карактеристике локалног окружења, може се претпоставити да у догледној будућности не би требало очекивати развој привредне или комуналне инфраструктуре која би непосредно или посредно деловањем антропогеног фактора могла да услови нарушавање квалитета подземне воде. Одступање квалитета воде од норми квалитета воде за пиће у реалним околностима могуће је за параметар мутноће и неке од микробиолошких параметара, претежно у време интензивних падавина и топљења снега.
-------------
Градски водовод је изграђен и званично пуштен у рад 1973.г. У то време на водоводни систем били су прикључени град Петровац и сеоско насеље Велико Лаоле. У наредном периоду водоводно дистрибутивни систем у самом граду је проширен. На водовод је прикључен нови број становника, а и значајан део индустрије.
Данас је на градски водовод прикључено око 99% становништва града, као и сеоска насеља: Шетоње, Ћовдин, Велико лаоле и Лесковац.
Укупна потрошња воде из године у годину се повећава. Године 1984. потрошња је износила 500 000м3. У 1993 г. потрошња је износила 790 000м3, а у 1994г. за првих 8 месеци утрошено је 708 498м3. И у наредним годинама потрошња воде се повећавала тако да сада износи 1.000 000 м3 годишње.
-------------
Објекат где су смештена постројења за производњу воде налази се на самом изворишту на простору ''Шетоњског врела''. У скопу овог објекта налазе се просторије за хлорисање воде и филтерско постројење. У делу објекта где се врши хлорисње воде издвајају се просторије за смештај боца за хлор и просторија за смештај опреме за хлорисање.
У просторији за смештај боца за хлор смештене су резервне боце. Број боца је такав да омогућава неопходну резерву за 3 месеца рада.
Хлорисање се обавља употребом гасног хлора, додавањем истог директно у цевовод помоћу инекционе пумпе неколико метара од изласка из каптаже. Количина хлора која се користи за хлорисање воде је приближно 0,4мг/л, а одређује се помоћу компаратора боје и креће се од 0,2-0,5 мг/л.
Превасходна намена хлорисања воде је дезинфекција воде, што значи уништавање свих живих клица присутних у води, као и превентивна заштита дистрибуционог система од могућих загађења. Опрема за хлорисање, као и просторије за њен смештај, димензиосани су за постојећи капацитет водовода.
Хлор је под нормалним условима температуре и притиска гас зеленожуте боје са јаким иритирајућим дејством на кожу и слузокожу. Хлор брзо и лако реагује са многим неорганским и органским материјама, од којих неке реакције могу бити и експлозивне.
Филтерско постројење изграђено је кад и објекат за прераду воде. Због лошег пројектовања и лоше изведених грађевинских радова објекат је након пар година избачен из употребе. Данас се не користи и из још једног разлога, а то је застарелост начина прераде.
-----
Објекат градског водовода саграђен је на простору Шетоњског врела, налази се на коти 162 у непосредном подножју огранка планинског виса Јежевац и пружа се низводно од Шетоњске реке, са мањим и већим удаљењем од исте. Извориште је удаљено од села Шетоња и опкољено је густом шумом.
Објекти који се ту налазе су: каптажа, станица за пречишћавање воде, која обухвата постројење за хлорисање и филтерско пречишћавање воде (које не ради) и други пратећи објекти. Сви ови објекти налазе се на самом изворишту и простору око њега на површини од око 5ха.
На изворишту је каптирано карстно врело Шетоњске реке. Каптажна грађевина је са резервоаром запремине 600м3, са преливима на 1,82м од дна. Доста дана у години преливи раде, што значи да је количина воде које се каптира знатно већа од количине која се троши. Главни губици из каптажне грађевине нису губици воде која ,,заобилази“ каптажу, већ губици који пролазе кроз несолидно урађен зид каптаже.(Косовопројект, 1984)
Вишак воде из каптаже се прелива да би се одржао биолошки минимум Шетоњске реке.
Од изворишта траса водовода иде до Петровца у дужини од 13 495м, добрим делом прелази преко поља и насеља Шетоња и Велико Лаоле.
Први прелаз цевовода је испод пута IV реда Шетоње – Ћовдин, где је урађена испусна шахта водовода и уједно и одвојак за село Шетоње, преко кога село снабдева водом. Траса се даље креће левом страном села Шетоња и у пољу ,,Брестан“ прелази испод Шетоњске реке.
Цевовод је постављен испод пута IV реда Шетоње – Буровац и продужава се према Свилајнцу. После овог прелаза цевовод води преко Шетоњског поља и прелази пут Шетоње – V. Лаоле, где се налазе испусти воде као и затварачи у непосредној близини преласка и то и са једне и са друге стране пута Шетоње – V. Лаоле. Даље се цевовод простире десном страном пута према В.Лаолу, са мањим или већим удаљењем од поменутог пута, али ни једно удаљење није веће од 30м, и прелази сеоске потесе ''В. Рид'', ''Радилуг'' и ''Луг'', излази на пут V. Лаоле. – Петровац, са преласком на десну страну пута и води кроз насељени део V. Лаола, затим се одваја од насељеног дела и продужава дужином сеоског пута који се протеже поред потеса ''Пољане'' и '' Врбице''. Даље, пролази испод пута III реда V. Лаоле – Петровац, одакле се простире према Петровцу левом страном пута са различитим удаљавањем, али скоро у правој линији са путем и пролази кроз пољске потесе ''Врбице'', ''Градац'', ''Шипа'' и део ''Лугова'' у потесу Петровца. На тој дужини прелази преко неколико пољских путева. Пролази испод реке Бусур на коме су урађени бетонски прелази. Цевовод се даље протеже потесом ''Бусур'', прелази испод пута за Петровачке лугове.
После овог преласка цевовод се завршава са профилом пречника 350мм под извођачким називом – ГЛАВНИ ДОВОД до Петровца и даље се наставља са пречником 250мм и добија нови извођачки назив РАЗВОДНА МРЕЖА Петровца. Она се простире улицама: Рударском, Млавском, где се испред Дома здравља рачва у два правца, тако да једна пролази испод реке Млаве сифонским путем на коме су изграђене 2 обезбеђујуће шахте, и то шахта ''А'' са леве и шахта ''Б'' са десне стране реке Млаве.
Прелаз испод реке Млаве је премоштен са две паралелне челичне цеви и утврђен је бетонским праговима, између којих је извршено поплочавање нивоа дна реке ломљеним каменом, као и прилази праговима узводно и низводно. По преласку реке Млаве цевовод се простире улицом Бате Булића до улице Петра Добрњца, а затим иде ул. П. Добрњца до Петровачке, из Петровачке води у улицу Српских Владара све до индустријске зоне. Цевовод је даље постављен од Медицинског центра улицом 8. октобар до изласка из града на путу за Забрђе. Са изградњом улица и насеља и градски водовод се ширио. Осим града Петровца, који се снабдева водом са Шетоњског врела, на градски водовод су прикључена и села Шетоње, Ћовдин, Велико Лаоле и Лесковац.
Осим ових насеља која своје снабдевање водом решавају јединственим водоводним системом и остала насеља треба орјентисати на слично решавање проблема снабдевања водом.
-----
На основу добијених резултата истраживања извора Шетоњске реке приступило се изградњи водоводног система Петровца на Млави. Изградња је трајала у периоду од 1970 -1973. г. Градски водовод је званично пуштен у рад 1973. г., каптирањем дела изворишта ''Шетоњске реке'', а на основу пројекта урађеног у водопривредној организацији ''Јасеница'' – Смедервска Паланка.
Водовод је гравитационог типа, пројектованим и изведеним капацитетом каптаже и цевовода од 35 л/с. Приликом пројектовања нису узете у обзир потребе за водом привреде већ само становништва. У то време издашност извора била је минимално 140 л/с.
Водовод је пројектован за фазну изградњу и у првој фази изграђено је следеђе:
- каптиран је извор ''Шетоњске реке'' и изграђена каптажа капацитета 600м3;
- филтер станица са станицом за хлорисање и машинском опремом;
- главни довод у дужини од 13 495м, изграђен од азбестно цементних цеви;
- разводна мрежа за град Петровац, изграђена од азбестно цементних цеви пречника 200, 150, 125, 80 mm и прстенастог је карактера. У току извођења пројекта главног довода извршена је измена у односу на пројектну документацију у смислу промене пречника доводних цеви. Цеви пречника 400мм смањене су на пречник 350мм, а цеви пречника 350мм на 300мм. Главни довод је пројектован и изведен од извора ''Шетоња'' до Петровца у дужини од 13 495м и то 4485м од азбестно-цементних цеви пречника 350мм и 9000м од азбестно-цементних цеви пречника 300мм. (Косовопројект, 1984)
Смањењем пречника цеви довода умањена је пропусна моћ система тако да се и са пројектованим пречницима не може постићи оптимална потрошња.
Тако изграђен водовод у прво време, све до појаве већих суша, задовољавао је потребе до 1984.г. и поред тога што је комплетна индустрија користила воду из истог. Проценат коришћења воде из градског водовода у то време био је: индустрија 70%, а домаћинства 30%. Поменути подаци су на основу измерене, односно утрошене количине воде, јер водовод није поседовао главни мерач за мерење дистрибуиране количине воде на изворишту.
Године 1984. измерена количина воде била је 500 000м3 воде годишње. Тада се јављао велики вишак воде на изворишту која је отицала ван каптаже у Шетоњску реку, а проблеми су били супротни од данашњих – воде је било, али се она после већих падавина и наглог топљења снега мутила, а као таква затварана за град два до три пута годишње.
Године 1985. појављује се већ несташица за водом из градског водовода, тако да се приступило изради пројектно техничке документације за проширење капацитета каптаже као и комплетног система градског водовода са станицом за пречишћавање воде.
Концепција проширења градског водовода, а и даљи развој пројектован је тако да се може градити фазно. У 1985.г урађено је следеће: извршено је проширивање каптаже са 600м3 на 740м3 воде и изграђена је црпна станица, али само грађевински део. Тако проширење каптаже задовољавало је потребе градског водовода све до 1990.г., када се после вишегодишњих сушних периода смањила минимална издашност воде на изворишту, тако да је данас издашност сведена на 65-70 л/с. Опадањем издашности карстног врела ''Шетоњске реке'' последњих година, нарочито у летњим месецима (јун-септембар), као и стално повећање потрошње уз дугогодишњи застој у изградњи водоводно дистрибутивног система Петровца проузроковали су у граду честе несташице воде за пиће, посебно у вишеспратним зградама.
Даљи развој водоводног система условљен је обезбеђењем: нових количина воде за пиће, изградњом резервоарског простора и новог магистралног водовода до града.